ВЕЛИКА ПЛАНА

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ КРАЈА ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ
Повољни географски услови омогућили су настанак људских насеобина на територији садашње општине Велика Плана и њеној околини, од праисторије, преко антике, средњег века до данашњих дана. То потврђују бројни налази материјалне културе. Због честих мењања локација насеобина историјски извори се налазе на широком простору. Пошто није вршено систематско ископавање, о праисторији се може говорити само на основу случајних налаза.

Први трагови човека у широј околини општине Велика Плана потичу из неолита, млађег каменoг доба. Село Радовање (где је убијен српски вожд Карађорђе Петровић) сачувало нам је један неолитски бат од белог камена пешчара. У близини овог случајног налаза, на падинама Карауле, пронађено је неколико фрагмента камених секира.

Велика Плана и њен крај били су често на путу сеоба бројних племена са севера на југ, из средњег Подунавља на Балкан. Из времена честих миграција, из бронзаног доба, датира једна шакаста гривна типа Јухор, пронађена у Старом Селу.

Гвоздено доба представља период формирања етничких групација Илира и Трачана. Тада су долине Велике Мораве насељавали Трибали, етничка групација смештена између ових племенских скупина (крај VI и почетак V века п.н.е.). Милошевац нам је из тог времена дао један налаз типа Мраморац. У Лозовику је пронађена кратераста посуда са две ауске на благо испупченом трбуху, која датира из халстата.

Крајем IV века п.н.е. у долини Велике Мораве настањују се Келти, који лако покоравају домороце. Њихови остаци нађени су у Сараорцима, на локалитету Мајдан (бронзани мач Басараби групе). У Ракинцу су пронађени многи керамички фрагменти из бронзаног доба.

Најзначајнији налази из римског доба су водоводне цеви, вероватно из IV века, пронађени на великоплањанском локалитету Црквина. Сведочанства римске културе налазимо и у местима Старо Село (три бронзане фигурине, остаци терми у потезу Млака), Ново Село (римске опеке на гробљу Заово), Крњеву, Милошевцу и Лозовику.

У великоплањанском крају промењено је неколико средњовековних господара. У његовој близини налазила се и српска престоница Некудим. Најзначајнији културно-историјски споменик у овом крају је манастир Копорин, задужбина деспота Стефана Лазаревића.

После пада Српске деспотавине (1459) српско становништво је проређивано и сеобама и одвођењем у ропство. По турским тефтерима, село Ливадица било је највеће насеље у широј околини. Остала већа села била су Лозовик, Милошевац, Дервент (Старо Село) и Марковац.

Становништво великоплањанског краја активно је учествовало и помагало Први српски устанак и Другои српски устанак. Највише су се истицали Стојко Кривокућа из села Аџибеговац (Старо Село), Милован Стојадиновић из Велике Плане и Стојан Ћирковић из села Крњево.

СТАНОВНИШТВО
Становништво општине је разнородно, досељавано из разних крајева, са разних географских и етничких простора. Највише је дошло са Косава и Црне Горе, а поједина села захтевају миграције из Бугарске и Хомоља. Породице су долазиле различитим путевима, групно или појединачно.

СТАТУС ОПШТИНЕ
Велика Плана и њена села су у административном погледу припадала смедеревској нахији, односно округу. Године 1869. добили су свој срез, великоорашки, са среском канцеларијом у Великом Орашју. После Другог светског рата (1947) промењен је назив у Поморавски срез. Године 1956. уведен је комунални систем, односно укинуте су сеоске општине. После девет година коначно је формирана општина Велика Плана са месним заједницама.

Становници ондашњег великоорашког среза учествовали су у свим ослободилачким ратовима од 1876. до 1915. године. На његовим просторима догодила су се два боја, 24. октобра 1915. Радовањски бој и 12. априла 1941. борба 18. пешадијског пука југословенске војске у селу Марковац, Новом Селу и Старом Селу. Велика Плана је ослобођена 10. октобра 1944. године.

ПРИВРЕДА
У периоду до Другог светског рата Велика Плана била је увелико позната по својој кланичној индустрији. После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана "Прогрес", фабрика наместаја "Звезда", "ИПК Србија 10.октобар - индустрија меса Плана", "Перкон", млинско-пекарско и трговачко предузеће "Напредак", "Гоша-монтажа", штампарија и многа друга предузећа и трговине.

Један од лидера у привреди Велике Плане и њеног краја данас свакако јесте Прогрес АД, који је након приватизације унапредио производњу и опште пословање компаније и својим друштвено одговорним активностима почео са, последњих деценија, највећим улагањима у овај крај.

ТУРИЗАМ
Велика Плана има велике могућности у области туризма и угоститељства, понајвише због значајних културно-историјских споменика, а најзначајнији су манастир Копорин, прво гробно место Карађорђа Петровића и Црква Захвалница и старе цркве брвнаре из XVIII и XIX века (Покајница, старе цркве у Крњеву и Лозовику).

Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја данас ипак представља етно село "Моравски конаци".

(Делови текста преузети са Википедије)